HR - Ljudski Resursi - Srbija

Jagma za poslom popisivača, dok zanatlija nema nigde

Na tom poslu, koji će biti organizovan od 1. do 31. oktobra 2022. godine, Republički zavod za statistiku (RZS), kako je ranije saopšteno, planira da angažuje 15.000 građana, s tim što bi na popisu trebalo da bude ukupno 20.000 osoba (5.000 više) koje će ovog i narednog meseca proći kroz obuku za terensku realizaciju, kako bi postojali i rezervni popisivači.

Ono zbog čega se većina kandidata prijavila, a među njima ima i nezaposlenih, i penzionera i omladinaca, čak i stalno zaposlenih građana, je zarada koja bi prema najavama iz zavoda, ovog puta trebalo da bude oko 60.000 dinara neto.

– Svaki popisivač će u proseku biti zadužen za tri popisna kruga (oko 200 stanova). Sve vreme angažovanja, popisivačima će biti plaćeno osiguranje, biće im isplaćena nadoknada za realne putne troškove (ukoliko rade van mesta stanovanja) i dobijaće nadoknadu od 1.500 dinara za potrebe korišćenja mobilnog telefona i interneta – rečeno je u zavodu. Takođe je saopšteno i da će u popisu 2022. godine, za razliku od svih dosadašnjih popisa, u kojima su podaci prikupljani popunjavanjem papirnih upitnika, prvi put prikupljanje biti obavljano elektronski, putem računara. Metod sprovođenja popisa ostaje tradicionalan, jer će popisivači prikupljati podatke direktno od građana, idući „od vrata do vrata”.

Sa popisivačima se potpisuju dva ugovora, zavisno od radnog statusa kandidata. Jedan je o obavljanju privremenih i povremenih poslova. To znači da će s takvim ugovorom kao popisivači moći da budu angažovani nezaposleni, zaposleni sa nepunim radnim vremenom i starosni penzioneri. Drugi ugovor koji može da bude sklopljen je ugovor o dopunskom radu, a to važi za zaposlene sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca.

Pre potpisivanja bilo kojeg od ova dva ugovora, popisivač je dužan da prođe petodnevnu obuku od 29. avgusta do 16. septembra 2022. i detaljno se upozna sa vodičem za popisivače i radom u aplikaciji za prikupljanje podataka. Ipak, iz RZS-a naglašavaju da zavod nije odgovoran za eventualni gubitak prava radno angažovanog lica do kog može doći usled promene njegovog radno-pravnog statusa i ostvarivanja naknade za rad (obustavljanje isplate porodične penzije, naknade za slučaj nezaposlenosti).

Duška Vukovića, potpredsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, nimalo ne čudi podatak da se na konkurs za popisivače prijavio toliki broj kandidata.

– Iako je taj posao veoma odgovoran, ljudima koji se prijavljuju na konkurs očito se više isplati da se prijave kako bi dodatno nešto radili i zaradili. Jer, mnogi to vide kao dodatni posao, pošto u Srbiji polovina zaposlenih prima medijalnu zaradu koja sada iznosi oko 55.500 dinara. Velika je navala, jer ljudi nemaju dovoljno da prežive mesec, traže način da prihoduju, a svaki dodatni posao im dobro dođe, da povećaju kućni budžet. To je samo znak da je veliki broj građana u Srbiji siromašan – uveren je Vuković.

Na sve češće komentare u javnosti da ima onih koji su izbirljivi, pa im je milije da rade poslove koji nisu naporni kao što su, zanatski, fizički poslovi na građevini za kojima ovih dana takođe vlada velika tražnja, Vuković kaže da to nije tačno.

– Čini vam se da ljudi radije žele da rade ovakve poslove, nego na građevini, na utovaru i istovaru. Pod broj jedan, takvi poslovi ne mogu da se porede. Nije ni posao popisivača lak, pa još ako je dopunski, pored regularnog. Treba ići po domaćinstvima, razgovarati sa ljudima, precizno popunjavati podatke. Postoji norma koju svaki radnik mora da ispuni, taj posao je prilično zahtevan i odgovoran – smatra Vuković.